Ponekad se osoba na ovom svetu susretne sa nekoliko fizičkih i duhovnih poteškoća i nedaća. Među takvima su i osećanja toliko jaka da se ne mogu uporediti ni sa fizičkom boli. Taj osećaj koji izaziva tako jaku uznemirenost u ljudskoj duši je osećaj zvani „žaljenje“.
Postoje dve potpuno različite vrste žaljenja. Žaljenje kakvo osećaju vernici i žaljenje s kojim se suočavaju nevernici.
Vernici su ljudi koji potpuno veruju u činjenicu da se sve dešava Božijom voljom, i da šta god da ih zadesi, zadesi ih jer Bog tako želi. Ovo predstavlja njihovu najvažniju razlikovnu osobinu: da imaju beskrajno poverenje u Boga, u svakom trenutku, u dobrim vremenima, u nedaćama ili kada naprave neku grešku. U slučaju da pogreši, vernik se odmah iskreno pokaje i nada se Božijem oprostu. Kao rezultat toga on ne pati od ojađenosti niti večnog osećaja žaljenja. Žaljenje koje osećaju vernici motivira ih na pokajanje, pročišćavanje samoga sebe i sprečava ih da ponavljaju iste greške. Ono im pomaže da isprave svoje postupke i sprečava ih da upadnu u očaj i pesimistično raspoloženje. Šta više, ovo žaljenje ne umanjuje njihov entuzijazam, posvećenost ni verski zanos, niti ih vuče u ponor straha i depresije.
Žaljenje koje osećaju nevernici s druge strane, veoma je strašno i neprestano, jer oni nemaju poverenja u Boga kada se suočavaju s poteškoćama ili kada počine prestup. Kroz svoje živote oni se često služe frazama kao što su: „Želio bih da to nisam učinio...“, „Želio bih da to nikada nisam rekao..." i tako dalje.
Još važnije, oni su podložni još većem žaljenu kada nastupi Večnost. Oni koji su svoje živote na ovom svetu proveli odvojeni od vere žalit će za svakim momentom svojih života. Bili su ranije upozoreni i pozivani na pravi put. Imali su dovoljno vremena da razmisle i prihvate ispravan put. Ipak, nisu poslušali upozorenja, ignorišući Večnost kao da nikada neće umreti. Potom, u Večnosti, oni neće dobiti mogućnost da se vrate na ovaj svet i da isprave svoje greške. U Kur'anu, njihovi izrazi žaljenja su prikazani na sledeći način:
Mi vas na skoru patnju upozoravamo, na Dan u kome će čovek dela ruku svojih videti, a nevernik uzviknuti: "Da sam, bogdo, zemlja ostao!" (Sura an-Naba': 40)
A da ti je videti kako će, kad pred vatrom budu zadržani, reći: "Da nam je da povraćeni budemo, pa da dokaze Gospodara našeg ne poričemo i da vernici postanemo!" (Sura al-An'am: 27)
Oni će reći:
I reći će: "Da smo slušali ili razmišljali, ne bismo među stanovnicima pakla bili!" (Sura al-Mulk: 10)
Setite se da toga dana nikoga njegovo kajanje neće spasiti Božijeg gnjeva. Jedini način da se to žaljenje izbegne jeste pokoravanje Bogu, dok još ima vremena, i ispunjavanje Božijih zapovedi.
„Odazovite se Gospodaru svome pre nego što dođe Dan koji Bog neće zaustaviti. Toga Dana utočišta nećete imati i nećete moći poricati.“ (Sura ash-Shura: 47)
