Tvoji roditeqi svakoga dana pripremaju hranu i stavqaju je na sto. Na stolu se nalaze razne vrste povrća i voća. Ali, da li si se ikada zapitao, odakle je ono došlo?
Sve biqke, cveće, voće i povrće rastu iz veoma tamne zemqe. Kako onda crvene i mirišqave ruže i jagode, ili žuti limun, mogu izrasti iz tako tamne i često prašwave zemqe?
Pored toga, svaka biqka, povrće, cvet ili voće ima drugačiji miris, boju i ukus. Na primer, kajsija, breskva, lubenica, naranxa, trešwa, jagoda, banana, grožđe, smokva i mnogi dugi plodovi imaju vrlo različit ukus, miris i oblik. Bog ih je sve stvorio za nas. Svi ti plodovi veoma su ukusni, i u isto vreme sadrže minerale i vitamine koji su nam veoma potrebni.
Postoji voće koje jedemo zimi, a postoji i ono koje možemo jesti samo leti, i sve ono zadovoqava naše potrebe. Na primer, naranxe, mandarine i grejpfrut, koje jedemo preko zime, bogati su vitaminom C. Vitamin C pojačava otpornost našeg tela prema hladnoći. Tokom leta jedemo sočne plodove, kao što su lubenice, jagode, diwe i breskve. Tokom leta vreme je veoma toplo, tako da naše telo gubi vodu, a taj gubitak nadoknađujemo vodom izvrsnog kvaliteta iz ovog voća.
Kao što vidiš, ništa od toga nije moglo da nastane slučajno. Lubenica, na primer, nije mogla sama i iznenada da odluči da izraste tokom nekog leta. Wen miris i ukus nisu mogli tek tako da se stvore. Nijedno voće nije moglo da izabere svoj miris. Da li je pomoranxa, na primer, mogla da odluči: “Neka ovo bude moj miris”, “neka moja boja bude naranxasta”, “biću slatka”, “prekriću se korom” i “podeliću se u kriške, tako da me qudi mogu lakše pojesti”?
Naravno da ne!
Bog je stvorio voće sa takvim osobinama da bi bilo privlačno i ukusno svim qudima i da bi im pomoglo da budu zdravi i jaki. Zbog toga, kada jedemo nešto što nam se sviđa, nikada ne treba da zaboravimo da je to Bog stvorio za nas. Zato treba da zahvalimo Bogu za predivne darove koje nam je dao.
