20. vek, koji smo upravo ostavili za sobom, bio je vek rata i sukoba, koji je vodio do propasti, bola, masakra, bede i ogromnog razarawa. Milioni qudi su ubijeni, masakrirani, prepušteni gladi i smrti, i ostavqeni bez doma ili zaklona, ili zaštite ili podrške. I sve ni zbog čega: u ime služewa iskrivqenim ideologijama. Milioni su bili izloženi nehumanom tretmanu kroz kakav čak ni životiwe ne bi trebalo da prolaze. U skoro svakoj prilici stavqeni su potpisi diktatora i despota ispod svih patwi i propasti: Staqin, Lewin, Trocki, Mao, Pol Pot, Hitler, Musolini, Franko... Dok su neki od ovih qudi delili iste ideologije, drugi su bili smrtni neprijateqi. Iz prostog razloga što su wihove ideologije bile suprotstavqene jedne drugima, oni su uvlačili društva u sukob i okretali brata protiv brata, navodeći ih da započiwu ratove, bacaju bombe, pale i uništavaju automobile, domove i radwe, navodeći ih da nemilosrdno tuku mlade, stare, muškarce, žene i decu do smrti ili da ih postave ispred zida i streqaju... Bili su dovoqno surovi da postave pištoq uz nečiju glavu i da ga, gledajući mu u oči, ubiju, i gaze po glavi, samo zato što podržavaju drugu ideju. Izbacivali su qude iz domova, bilo da su žene, deca, ili starci...
To je kratak pregled noćnih mora 20. veka iz koga smo tek izašli: qudi koji su podržavali sukobqene ideje i koji su utopili čovečanstvo u bol i krv u ime podržavawa tih ideologija.
Fašizam i komunizam dolaze na čelo ideologija koje su prouzrokovale da čovečanstvo pati tih mračnih dana. Oni se vide kao neprijateqi, kao ideje koje su pokušale da se međusobno unište. Ustvari, tu se nalazi najzanimqivija istina: jer su ove ideologije odgajene iz jedinstvenog ideološkog izvora, crpile su snagu i podršku iz tog izvora, i zahvaqujući tom izvoru bile su u stawu da privuku društva na svoju stranu. Na prvi pogled, ovaj izvor nikada nije privlačio bilo kakvu pažwu na sebe, uvek je ostajao iza scene sve do sada i uvek je pokazivao qudima svoje lice nevinog izgleda. Taj izvor je materijalistička filozofija, i DARVINIZAM, aspekt te filozofije primewen na prirodu.
Darvinizam se pojavio u 19. veku kao obrada mita, koji potiče iz vremena Sumera i drevne Grčke, od strane biologa amatera Čarlsa Darvina (Charles Darwin), i od tada je formirao osnovnu ideju iza svih ideologija koje su bile štetne za čovečanstvo. Imajući navodno naučnu potporu, omogućio je ovim ideologijama i wihovim nosiocima da dobiju lažni legitimitet.
Uz pomoć te lažne opravdanosti teorija evolucije je uskoro napustila oblast saznawa biologije i paleontologije i počela da komentariše o oblastima od qudskih odnosa do istorije, i da utiče na poqima od politike do društvenog života. Pošto su neke određene tvrdwe darvinizma podržavale nekoliko tokova misli koji su počeli da se javqaju i oblikuju u 19. veku, on je dobio široku podršku ovih krugova. Naročito su qudi počeli da pokušavaju da primene ideju da postoji "borba za opstanak" među živim organizmima u prirodi, i kao rezultat ideja da "jaki preživqavaju, dok su drugi poraženi i nestaju" počela je da bude primewivana na qudsku misao i ponašawe. Kada je darvinistička tvrdwa da je priroda bila mesto borbe i sukoba počela da se primewuje na qudska bića i društva, Hitlerov pokušaj stvarawa gospodarske rase, Marksova tvrdwa da je "istorija čovečanstva istorija klasne borbe", kapitalistička odredba da "jaki postaju još jači na račun slabih", kolonizacija zemaqa trećeg sveta od strane imperijalističkih zemaqa i wihovo prolažewe kroz nehumani tretman, zajedno sa čiwenicom da su qudi koji nisu belci još uvek suočeni sa rasističkim napadima i diskriminacijom, svi su našli neku vrstu opravdawa.
Uprkos tome što je evolucionista, Robert Rajt (Robert Wright), autor kwige Moralna životiwa (The Moral Animal) sumira katastrofe koje je teorija evolucije donela istoriji čovečanstva na sledeći način:
Evoluciona teorija, ipak, ima dugu i veoma prqavu istoriju primene na qudske poslove. ;Pošto se pomešala sa političkom filozofijom na prelasku vekova da bi formirala nejasnu ideologiju poznatu kao "socijaldarvinizam", upala je u ruke rasista, fašista i najbezosećajnije vrste kapitalista.; (1)
Kao što će se videti u ovoj kwizi i iz čiwenica koje sadrži, darvinizam nije samo teorija koja pokušava da objasni nastanak života i koja je ograničena na oblast naučnog saznawa. Darvinizam je dogma koju još uvek tvrdoglavo brane pristalice izvesnih ideologija, uprkos čiwenici da je pokazan poptuno neopravdanim sa naučne tačke gledišta. U naše vreme mnogi naučnici, političari i qudi od ideja, bez obzira da li su svesni ili ne tamne strane darvinizma, daju svoju podršku ovoj dogmi.
Ako svi uvide naučnu neopravdanost ove teorije, koja deluje nadahwujuće surovim diktatorima i nemilosrdnim, nehumanim i sebičnim mentalitetima i tokovima misli, oni će učiniti kraj ovim štetnim ideologijama. Oni koji čine i planiraju zlo neće moći da se brane govoreći, "ali ovo je zakon prirode". Više neće imati takozvanu naučnu podlogu za svoj egocentričan, sebičan i nemilosrdan pogled na svet.
Kada jednom ideja darvinizma, koren štetnih ideologija, bude konačno odbačena, ostaće samo istina. To je istina da su sva qudska bića i sam svemir stvoreni od strane Tvorca. Qudi koji to razumeju će takođe shvatiti da je jedina stvarnost i jedina istina u svetoj kwizi koju nam je on poslao. Kada većina qudi shvati tu istinu, patwe, problemi, masakri, propasti, nepravde i beda u svetu će biti zamewene prosvetqewem, otvorenošću, bogatstvom, obiqem i zdravqem. Zbog toga, svaka lažna ideja štetna za čovečanstvo mora biti savladana i ostavqena da truli od strane svete ideje koja će doneti lepotu čovečanstvu. Odgovoriti na kamewe bacawem drugih, odgovoriti na udarce udarcima, odgovoriti napadaču sa još napada nije rešewe.
Rešewe je oboriti ideje onih koji čine te stvari i objasniti, strpqivo i pažqivo, istinu sa kojom trebaju biti zamewene.
Ciq pisawa ove kwige je da pokaže onima koji brane darvinizam a ne vide wegovu tamnu stranu, svesno ili nesvesno, šta je to što oni ustvari podržavaju, i da objasni šta će wihova odgovornost biti sve dok se pretvaraju da ne vide istinu. Drugi ciq je da upozori one koji ne veruju u darvinizam, ali koji takođe ne vide darvinizam kao pretwu čovečanstvu.
1- Robert Wright, The Moral Animal, Vintage Books, New York: 1994, p.7
