Bajka O Prelazu Iz Vode Na Kopno

Evolucionisti retpostavljaju da su morski beskićmenjaci, koji se pojavljuju u kambrijumskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom desetina miliona godina. Međutim, upravo kao što kambrijumski beskićmenjaci nemaju predaka, isto tako ne postoje ni prelazne karike koje bi pokazivale da se između ovih beskićmenjaka i riba odigrala nekakva evolucija. Treba primetiti da između beskićmenjaka i riba postoji velika razlika u građi. Beskićmenjaci imaju tvrda tkiva sa spoljne strane, dok su ribe kićmenjaci koje imaju svoja tvrda tkiva smeštena unutar tela. Jedna takva evolucija zahtevala bi milione koraka da bi bila završena i trebalo bi da postoje milijarde prelaznih formi koje bi predstavljale te korake.

Evolucionisti su kopali po fosilnim slojevima oko 140 godina tražeći ove hipotetićne forme. Oni su pronašli milione fosila beskićmenjaka i milione ribljih fosila, a ipak, niko nikada nije pronašao makar i jedan fosil koji je u sredini između njih.

Jedan evolucionista, paleoantropolog Xerald Tod (Gerald T. Todd), priznaje ovu ćinjenicu u ćlanku naslovljenom "Evolucija pluća i poreklo koštanih riba":

"Sve tri podgrupe koštanih riba pojavljuju se u fosilnom zapisu otprilike u isto vreme. Oni se po svojoj građi već široko razilaze i teško su oklopljeni. Kako su oni nastali? Kako to da svi oni imaju teški oklop? I, zašto nema tragova ranijih, prelaznih formi?" 30

Evolucionistićki scenario ide jedan korak dalje i tvrdi da su se ribe, koje su evoluirale od beskićmenjaka, onda transformisale u vodozemce. Ali, za ovaj scenario takođe nedostaju dokazi. Ne postoji nijedan jedini fosil koji potvrđuje da su ikada postojali neki organizmi poluribe-poluvodozemci. Ova ćinjenica je, iako nerado, potvrđena od strane dobro poznatog evolucionistićkog autoriteta Roberta Kerola (Robert L. Carroll), koji je autor dela Paleontologija kićmenjaka i evolucija (Vertebrate Paleontology and Evolution): "Mi nemamo prelaznih fosila između riba ripidistija (njegov omiljeni "predak" ćetvoronožnih kićmenjaka) i ranih vodozemaca." 31 Dvojica evolucionista, paleontolozi Kolbert (Colbert) i Morales su u vezi sa tri osnovne grupe vodozemaca - žaba, guštera i sesilija, dali ovakav komentar:

"Nema dokaza za bilo kakve paleozojske vodozemce koji su imali kombinovane karakteristike koje bi bile oćekivane za jednog zajednićkog pretka. Najstarije poznate žabe, gušteri i sesilije veoma su slićne svojim živim prethodnicima." 32

Sve do pre pedeset godina, evolucionisti su smatrali da je jedno takvo biće zaista i postojalo. Ova riba, zvana celakanta (iz grupe šakoperki), ćija je starost procenjena na 410 miliona godina, bila je predstavljena kao prelazna forma sa jednim primitivnim plućima, sa razvijenim mozgom, sa digestivnim i cirkulatornim sistemom spremnim da funkcioniše na zemlji, i ćak sa jednim primitivnim mehanizmom za hodanje. Ove anatomske interpretacije prihvaćene su kao nepobitna istina među naućnim krugovima sve do kraja 30-ih godina. Celakanta je bila predstavljena kao jedna prava prelazna forma koja dokazuje evolucionistićki prelaz iz vode na kopno.

Međutim, 22. decembra 1938. došlo je do jednog veoma interesantnog otkrića u Indijskom okeanu. Ulovljen je jedan živi ćlan iz familije celakanti, prethodno predstavljenog kao prelazna forma koja je izumrla pre sedamdeset miliona godina! Otkriće jednog "živog" prototipa celakante je, bez sumnje, zadalo jak udarac evolucionistima. Evolucionista, paleoantropolog Smit (J. L. B. Smith) je rekao da on ne bi mogao biti više iznenađen ćak i kad bi naišao na živog dinosaura. 33 U godi-nama koje su usledile, u više navrata, u razlićitim delovima sveta ulovljeno je preko 200 riba celakanta.

Živi celakanti otkrili su koliko daleko evolucionisti mogu otići u doterivanju svojih zamišljenih scenarija. Nasuprot njihovim tvrdnjama, ribe celakante nisu imale primitivna pluća, niti veliki mozak. Za organ koji su evolucionisti predstavili kao primitivna pluća ispostavilo se da nije bio ništa drugo do jedna lipidna kesa. 34 Štaviše, riba celakanta, koja je predstavljena kao "kandidat za gmizavca koji je polako postajao pripremljen da pređe iz vode na kopno", bio je u stvari riba koja živi u dubinama okeana i koja se nikada ne približava površini bliže od 180 metara. 35