Part 1: Životinjsko Carstvo 6/10
Tehnike Odbrane

Životinja na desnoj strani nije zmija već mala gusenica. Ova mala životinja štiti se od neprijatelja uz pomoć svoje sličnosti sa zmijom. Kada je napadne neki neprijatelj, ovo malo stvorenje smireno okrene svoj rep prema neprijatelju i naduje ga. U tom trenutku, pojavljuje se smrtonosna zmija pravo pred licem njenog neprijatelja, koji nema drugog izbora nego da pobegne i spasi se.

Rep ove gusenice izgleda toliko nalik zmiji, da čak i iskre, unutar tamnih pega koje se pojavljuju u očima zmije, nisu izostavljene. Iako je veoma spora i kao takva veoma lak plen za svoje neprijatelje, gusenica uspešno izbegava mnoge opasnosti zbog ove izuzetne osobine na svom telu.

Kako je gusenica stekla takvu osobinu? Takav neverovatan dizajn, bez sumnje, zahteva adekvatno objašnjenje. Zato hajde da analiziramo scenarije koji bi mogli dati odgovor na ovo pitanje:

Scenario 1: Pre mnogo godina, gusenica je tražila načine da se zaštiti od napada neprijatelja tako što je najpre posmatrala svoju okolinu. Jednog dana je zaključila da se svi njeni neprijatelji boje zmija. U tom trenutku, ona je pogledala na svoje telo i odlučila da učini da ono "izgleda" kao zmija. (Mi ne možemo da ponudimo objašnjenje kako je ona uspela da učini da njeno telo izgleda kao zmijino, kako je ona uspela da uspostavi njen spoljni izgled, boju njene kože i oblik svog tela da izgleda kao zmija!) Hajde da kažemo da je ona "učinila najbolje što je mogla, dala sve od sebe, i na kraju, uradila nešto". Međutim, ona ima veoma ograničeno vreme da se "promeni", pošto kratak period svog života provodi kao gusenica, a onda postaje leptir i odleteće.

Veoma je važno da gusenica ništa ne sme da izostavi kada "menja" svoje telo, pošto ima samo jednu šansu da testira svoj novi rep. Ako prvo iskušenje bude neuspešno i ukoliko ona ne prevari svog neprijatelja, svi neni napori će propasti i na kraju će izgubiti svoj život. Očigledno, ona mora da je preživela tokom tog procesa samorekonstrukcije. Slučajnost je bila na njenoj strani i ona nije postala žrtva svojih neprijatelja. Konačno, ona je ispunila težak zadatak i "učinila" da njen rep izgleda kao zmija.

Scenario 2: Drveće, cveće, insekti, nebo, voda, kiša, sunce, i ukratko sve što postoji na Zemlji ujedinjeno je u uspostavljanju sistema za sebe, tako da su oni jednostavno dodali rep gusenici unutar tog sistema!

Scenario 3: Velika sila pod nazivom "slučajnost" dala je gusenici rep u obliku zmije, na isti način kao što je dala druge različite stvari svim živim bićima.

Ne treba biti previše inteligentan pa uočiti nedoslednost u svim ovim scenarijima, koji su svi zasnovani na teoriji evolucije. Niti je gusenica pažljiv i precizan dizajner, niti sama Zemlja poseduje sistem koji ima sposobnost da dizajnira i stvara. Drugim rečima, niti može živo biće uticati na svoje telo da bi ono steklo napredne karakteristike ili promenilo u drugu vrstu, niti postoji mehanizam van njega koji je u stanju da tako nešto učini. (This subject is described in detail in the chapter on the Theory of Evolution.)

Ova životinja, koja liči na smrtonosnu zmiju, u stvari nije ništa drugo nego gusenica koja je dugačka samo nekoliko centimetara.

Oni koji smatraju prirodu veoma veštom mašinom i veruju u takve stvari kao što su "priroda je otkrila", "čudo prirode", "majka priroda", itd., znaju veoma dobro da ono što oni podrazumevaju pod "prirodom" jeste vazduh, voda, zemlja, drveće, cveće, insekti, itd. Ukratko, oni misle na ceo naš svet i Sunčev sistem u kojem je naš sistem smešten. Ako neko kaže da su sva živa bića "nastala od strane sveta" ili da ih je "proizvela zemlja", on se najverovatnije šali. Međutim, propaganda koja koristi reči "priroda" i "kosmos" čini da ljudi misle da je priroda skoro nešto kao svesno biće. Ne sme se zaboraviti da je priroda ime za izuzetno uređen i savršen sistem koji vidimo, a ne ime Onoga koji je to stvorio i koji je davalac života. Bog je stvorio sva živa bića na zemlji i ona nastavljaju da žive, zajedno sa osobinama kojima ih je Tvorac obdario.

U ovom poglavlju analiziraćemo sisteme odbrane nekih životinja. Dok to budemo činili, treba imati na umu veoma važnu stvar: veliki deo prirode zasnovan je na stalnoj povezanosti između organizama koji love i onih koji su ulovljeni. Ta veza počiva na tako osetljivoj ravnoteži da iako je tokom nekoliko hiljada godina milione vrsta poslužilo kao hrana drugim vrstama, ipak nijedna od njih nije zbog toga izumrla. Ako bi jedna od važnih vrsta unutar ovog lanca lova iščezla, došlo bi do velikog poremećaja. Na primer, kada bi vrste mravojeda izumrle, tada bi mravi preplavili velika područja za kratko vreme.

Taj odnos grabljivica-žrtva među živim bićima može da bude poremećen jedino mešanjem čoveka. Najvažniji elementi u ovom sistemu koji održavaju ovaj balans jesu mehanizmi lova i odbrane kod tih životinja. U prethodnom izlaganju videli smo da su neke životinje stvorene sa izuzetnim veštinama lova i da su tako "obezbeđena". Ako bi cela priroda bila ispunjena organizmima koji su opremljeni takvim agresivnim sistemima, tada bi oni prekomerno progutali životinje koje su žrtve lova i učinile da one nestanu. Kada bi te životinje iščezle, one koje su se njima hranile uginule bi od gladi i priroda bi završila u potpunoj destrukciji.

Allah is the Creator of everything and He is Guardian over everything. (Surat az-Zumar: 62)

Međutim, ovaj problem je već rešen unutar sistema kojeg je Tvorac uspostavio. Onako kako su životinje "lovci" opremljene savršenim sistemima napadanja, potencijalne žrtve su takođe opremljene savršenim sistemima odbrane. Veštine obeju grupa životinja čine da postoji ravnoteža među njima. Osim toga, ove izuzetne osobine pružaju čoveku mogućnost da upozna neograničenu moć, mudrost i znanje Boga, Tvorca svih tih veština.

Svaki organizam je stvoren sa različitim veštinama odbrane. Neki organizmi su veoma brzi tako da se mogu spasiti bežanjem. Neki ne mogu da se kreću, ali su prekriveni snažnim oklopom. Neki imaju neverovatne mehanizme "zastrašivanja", kao u slučaju gusenice koju smo opisali malopre. Neki izbacuju otrovne, zapaljive ili neprijatne gasove na svoje neprijatelje. A neki drugi su obdareni sposobnošću da se pretvaraju da su mrtvi. Postoje takođe neki koji su stvoreni sa telima koja su izuzetno sposobna za maskiranje.

U nastavku ćemo analizirati neke od najinteresantnijih primera ovih sistema odbrane. Nije potrebno naglasiti da su to samo specifični primeri i da i ostali organizmi poseduju hiljade interesantnih sistema koje nije moguće sve ovde pomenuti, od kojih mnogi čak nisu ni otkriveni od strane čoveka.

He Who created the seven heavens in layers. You will not find any flaw in the creation of the All-Merciful. Look again - do you see any gaps? Then look again and again. Your sight will return to you dazzled and exhausted! (Surat al-Mulk: 3-4)

Lažna Smrt Ili Lažna Povreda

Osim u nekoliko izuzetaka, većina grabljivih životinja bira žive životinje kao žrtve. Leševi životinja se izbegavaju. Ovakva tendencija predstavlja osnovu na kojoj se brane neke žive vrste.

Tigrasti leptir se takođe pretvara da je mrtav. Međutim, on primenjuje još jednu taktiku. Kada padne na jednu stranu, onda postaje vidljivo njegovo narandžasto telo. Ova svetla boja predstavlja upozorenje za lovca koji pretpostavlja da je ovaj leptir lošeg ukusa. Bez sumnje, leptir ne poseduje ni mudrost da izabere ovu “taktiku”, niti sposobnost da pretvori boju svog tela u onu boju koja će ukazivati njegovom neprijatelju da ima gorak ukus. On je jednostavno stvoren sa takvom veštinom. Ova zmija se brani tako što se pretvara da je mrtva. Ona okreće naopako svoju glavu, drži otvorena usta i stoji nepokretna u tom položaju kao da je u pitanju mrtva zmija.

(Right) Da bi oterala životinje koje napadaju njene mladunce, ova ptica spušta jedno krilo kao da je slomljeno i privlači neprijatelja ka sebi, vukući svoje krilo po zemlji kao da je povređeno. Ona dopušta da je neprijatelj prati sve dok gnezdo nije potpuno sigurno. Kada je potpuno sigurna da je neprijatelj dovoljno daleko od gnezda, ona prestaje da glumi i vraća se svojim mladuncima.

(Left) Životinja zvana oposum stvorena je na takav način da sebe štiti pretvarajući se da je mrtva. Misleći da je u pitanju samo leš, njen neprijatelj je ostavlja. Ona se tako dobro pretvara da se njeni otkucaju srca usporavaju do tačke zaustavljanja. Ova sposobnost usporavanja otkucaja srca bez sumnje nije veština koju je životinja sama dostigla, već joj je ona data prilikom njenog stvaranja. (Right) The Hognose snake protects itself by mimicking its death. It turns face upwards, opens its mouth and stays in this position without moving at all, like a dead snake.

Hemijsko Oružjes

Neki organizmi mogu da proizvedu u svojim organizmima veoma složena hemijska jedinjenja, koja ako bi čovek hteo da napravi, bila bi mu potrebna visoka tehnologija i laboratorijska preciznost; a životinje ih prave veoma lako. Evo nekih od njih:

Buba Bombarder

Ime životinje koju vidite na slici jeste "buba bombarder". Način odbrane ove bube nije kao kod drugih životinja. U trenutku opasnosti, mešavina dve hemikalije (vodonik-peroksida i vodonik-kinolina) koja je prethodno smeštena u komori za skladištenje prenosi se u eksplozivnu komoru. Sa efektom ubrzanja od strane specijalnog katalizatora (peroksidaze) koji su luči iz zidova "eksplozivne komore", ova mešavina se pretvara u snažno hemijsko oružje sa temperaturom od 100oC. Ispečen od strane ključale hemijske supstance koja se izbacuje pod pritiskom, neprijatelja hvata panika i počinje da beži.

Ako pokušamo da odgovorimo na pitanje "kako je ovaj izuzetno složeni mehanizam odbrane nastao?", videćemo da je nemoguće da je organizam razvio ovaj mehanizam "sam od sebe".

Kako može insekt da napravi formulu od dve različite hemikalije koje eksplodiraju u svom kontaktu? Hajde da pretpostavimo da je insekt to učinio, ali kako je mogao da ih izluči i uskladišti u svom telu? Hajde da pretpostavimo da je i to učinio, ali kako je mogao da napravi komoru za skladištenje i eksplozivnu komoru za te hemikalije u svom telu? Čak i da je "dostigao" sve to, kako je mogao da smisli formulu katalizatora koji ubrzava reakciju ove dve hemikalije? On mora takođe, nakon svega, da izoluje zidove svoje "eksplozivne komore" i zidove kanala kroz koje izbacuje ovu mešavinu pomoću materijala koji je otporan na vatru da ne bi sebe spržio.

1. Hydrogen Peroxide 2. Hydroquinone	3. Explosion chamber 4. Horrible chemical weapon at 100oC

Operacije koje izvodi ova buba ne može izvesti čak ni običan čovek, već samo hemičar. Bez sumnje, hemičari mogu da izvedu jednu takvu operaciju, ali ne u svom telu, već jedino u laboratoriji!

Sigurno je nerazumno smatrati da je ova buba jedan takav specijalizovani hemičar i izuzetni dizajner koji bi bio u stanju da organizuje svoje telo u skladu sa reakcijom koja će biti započeta. Očigledno je da ova buba izvodi ove operacije samo kao refleks, nesvesna njegovog rezultata. Nijedno stvorenje sa tako superiornom silom i mudrošću ne postoji u prirodi. Ljudi ne mogu da stvore takvo stvorenje. Ne samo da naučnici ne mogu da stvore takvo jedno kompleksno stvorenje, već čak nisu u stanju da stvore ni jedan protein - jedan od najprostijih osnovnih sastojaka živih bića - mada imaju uzorak u svojoj ruci.

Očigledno da je Onaj koje poseduje znanje i silu stvorio ovu životinju. Buba bombarder, kao jedan od milijarde drugih organizama koji su stvoreni, samo je jedan primer Njegove neograničene sile i savršenog stvaranja.

Odbrana Gusenice Uz Pomoć Kiseline Ova gusenica crvenog lica, koja ima sličan sistem odbrane kao i buba bombarder, izbacuje kiselinu koju proizvodi u svom telu, prema napadačima. Ona takođe, kao i buba bombarder, nije neki vrsni hemičar, mudri biolog ili vični dizajner, već “znak” koji je stvoren kao dokaz postojanja i moći samog Tvorca.

“Mirišljave” Bombe Tvora I Šarene Bube Jedinstvena osobina hemijske supstance koju tvor (sa leve strane) izbacuje na svoje neprijatelje jeste njegov užasan miris. Ovaj odvratni i dugotrajni miris dovoljan je da ga zaštiti od neprijatelja. Šarena buba sa gornje slike predstavlja još jednu životinju sa istim sistemom odbrane.

Prednosti Usled Sličnosti

Riba Aspidontus ima korist od sličnosti sa ribom čistačem (na donjoj slici prikazane su obe ribe jedna iznad druge). Ona se približava blizu ribi koja se nada da će joj peraja i rep biti očišćeni.

Slika na vrhu pripada pčeli, a ona ispod pripada muvi. Zahvaljujući toj sličnosti, neprijatelji muve beže daleko od nje misleći da je u pitanju pčela. Pored toga što ova muva liči na pčelu, ona ima osobinu zujanja kao pčela. Štaviše, kada biva napadnuta od strane neprijatelja, ova muva zauzima agresivan položaj pčele podižući svoja krila na gore i izvijajući svoje telo prema napred.

Leptir sa leve strane, dobrog je ukusa za ptice. Ipak, njegova sličnost sa kraljevskim leptirom (gore) uveliko ga štiti od napada ptica.

Oklopi I Bodlje

Neke životinje se kreću veoma sporo i nemaju šanse da pobegnu i sakriju se od svojih neprijatelja. Zato postoji još jedan odbrambeni mehanizam koji im je dat - njihovi oklopi i bodlje.

Jež je najpoznatiji od svih životinja kada je u pitanju zaštita pomoću bodlji. Ova životinja, koja se kreće veoma sporo, sigurno bi odavno izumrla da nije bila zaštićena na ovakav način. Sistem zaštite koji ježu omogućava da preživi sigurno nije bio “izmišljen” niti “proizveden” od strane njega samog, niti je nastao slučajno. Ova životinja je jednostavno tako stvorena.

(Left) U trenutku opasnosti, ovaj gmizavac stavlja svoj rep u usta i zauzima okrugli oblik. U međuvremenu, oklop prekriva celo njegovo telo štiteći ga od svih vrsta spoljne opasnosti. (Right) Ova buba koja se uvija unutar sebe, zadobija oblik lopte u trenutku opasnosti i biva zaštićena zahvaljujući njenoj snažnoj ljušturi.

Čvrst oklop mravojeda izgleda kao šišarka. Kada se uvije u sebe, mravojed je spreman da se brani. Skoro nijedna životinja ne može otvoriti ovaj oklop sa oštrim ivicama.

Maskiranje

Neke životinje su zaštićene svojom telesnom strukturom i izgledom, koji su izuzetno prilagođeni njihovoj životnoj sredini. Osobine maskiranja, kojima su ove životinje darivane od strane Tvorca, tako su usklađene sa njihovim staništima da kada posmatramo njihove slike teško je razlučiti da li su u pitanju biljke ili životinje. Nekada nije moguće razdvojiti životinju od njene okoline. Ovo maskirajne je tako efikasno i vešto da je očigledno u pitanju specijalno dizaniran i “stvoren” mehanizam odbrane.

Bogomoljka Bogomoljka je samo jedan od insekata koji je stvoren u skladu sa njenim staništem. Ona se nekada sakriva među lišćem, a nekada među granama. Jedino oružje koje ona poseduje jeste oblik i boja njenog tela. Na taj način ona se krije od svojih neprijatelja. Ova bogomoljka izgleda tako slično kao i list na kojem se nalazi, da leptiri koji dolaze da uzmu nektar sa ove biljke - ne primećuju je. Očigledno da će oni zbog toga platiti svojim životom.

Ova grana, koja izgleda kao prepuna cveća, u stvari samo poseduje mnoštvo gusenica na sebi. Nije lako raspoznati žutog pauka koji se krije da bi uhvatio muve, od cveta na kome leži. Biljna vaš izgleda kao bodlja.

"He is Allah - the Creator, the Maker, the Giver of Form. To Him belong the Most Beautiful Names. Everything in the heavens and earth glorifies Him. He is the Almighty, the All-Wise." (Surat al-Hashr: 24)

Da Li To Suvi List Ili Leptir?

Na prvi pogled, iako izgledaju kao suvi listovi, ove slike (gore i dole) očigledno predstavljaju leptire. Krila u obliku lista, sa mnoštvom detalja na sebi - žile i suvi delovi, kao i raspored boja - predstavljaju odličnu zaštitu za лептире. Zaista je nemoguće zapaziti ovu neverovatnu sličnost između leptira i lista (nisu čak izostavljeni ni žile ni suvi delovi lista) i nazvati je “slučajnošću”. Takođe je potpuno besmisleno reći da je leptir sam učinio da izgleda kao list.

Ovi leptiri su maskirani na drveću.

(Left) A caterpillar that resembles bird faeces. Život skakavaca koji se hrane lišćem prolazi u miru među tim lišćem. Pošto boja njihovog tela liči onoj kod lišća, njihovim najvećim neprijateljima, kao što su gušteri i ptice, nije moguće da ih primete. Tako skakavci žive i hrane se u sigurnosti. Niko ne može reći da su se skakavci transformisali i “postali nalik lišću” zato što provode vreme između lišća, ili su nekako pretvorili sebe u lišće. Jasno je da su skakavci koji se hrane lišćem bili stvoreni zajedno sa takvom sposobnošću maskiranja da bi mogli preživeti.

(Left) It is not so easy to distinguish the yellow spider, which has concealed itself in order to hunt flies, from the flower on which it lies. (Right) This branch, which seems as if full with flowers, has only scores of caterpillars on it.

(Right) Sledeći primer organizma sa sposobnošću maskiranja jeste žaba koja ima potpuno istu boju kože kao i obrazac drveta na kojem se nalazi.

"Is He Who creates like one who does not create? So will you not pay heed?" (Surat an-Nahl: 17)

(Right) The colour of the gazelle, which is the same as the pasture, is a great advantage for the animal.

(Left) Zeleno lišće i zelena žaba. (Right) The colours and patterns of the birds' feathers, birds that nest on the ground, provide them a perfect disguise among the leaves. The eggs of these birds have also the same kind of colours and pattern so that they too can go unnoticed.

Zmija sa leve strane u stanju je da se savršeno maskira u šumskom lišću. Boja njene kože omogućava joj veliku prednost prilikom lova, kao i prilikom odbrane. Veoma je teško prepoznati zmije među lišćem.

(Right) Životinje na ovim slikama takođe opstaju zahvaljujući svojoj sposobnosti maskiranja.

(Right) Među ovim kamenjem nalazi se tačno 13 malih gmizavaca.

(Left) Ova riba se ne razlikuje mnogo od stena prekrivenih mahovinama i planktonom. (Right) Teško je zapaziti ovu ribu među kamenčićima, čak i u plitkoj bari.

Promena Boje Krzna U Skladu Sa Godišnjim Dobima I Staništem

Osobina zajednička za pticu na gornjoj slici i zeca na donjoj, jeste da se boja njihovog perja i krzna menja u skladu sa godišnjim dobima. Ove životinje imaju čisto beli ogrtač tokom zimskih meseci, a poprimaju novi izgled na proleće u skladu sa bojom tla i vegetacije.

Menjanje boje u skladu sa staništem odvija se kroz veoma složene mehanizme u telima ovih životinja. Ti mehanizmi, za koje se može reći da su slični sa potamnjenjem čovekove kože pod dejstvom sunca, izazivaju promenu boje perja i krzna kod životinja. Baš kao što ni mi ne možemo sprečiti da naša koža potamni ili izgori pod dejstvom sunca (osim ako ne koristimo specijalne metode zaštite), tako ni životinje ne mogu kontrolisati promene u njihovim telima. Važna stvar je da ova promena perja i krzna omogućava životinjama veliku zaštitu. Postajući belo tokom snežnih zima i narandžasto tokom drugih godišnjih doba, njihovo krzno i perje obezbeđuje im odlično maskiranje.

Moguće je i suprotno; životinja može imati narandžastu tokom zime, a belu tokom leta, ili da nikada ne menja svoju boju. Ukratko, očigledno je da postoji plan i dizajn u promeni boje perja i krzna u skladu sa godišnjim dobima. Životinja ne može određivati i kontrolisati taj mehanizam. Sigurno da je Onaj koji je stvorio životinje, obdario ih je i takvom zaštitom.

Privilegija Crvene Boje

Zaštita nekih životinja zavisi od negativnog uticaja crvene boje. Na primer, u trenutku opasnosti, skakavac okreće prema neprijatelju svoja crvena leđa, dok rak otkriva crvenu boju na svojim kleštima. Interesantno je da se crveni deo tela životinja, koji se nalazi na takvom mestu koje se obično ne vidi, lako može pokazati u trenutku opasnosti. To joj pomaže da stvori efekat koji će “šokirati” napadača.

Riba Divlji Kesten Ova riba je opremljena interesantnim mehanizmom odbrane. U trenutku opasnosti, ona guta veliku količinu vode i naduvava se. Bodlje koje se pojavljuju na svakom delu njenog tela dovoljne su da obeshrabre njene neprijatelje.

Pravi Se Da Izgleda Mnogo Opasniji Nego Što Jeste

U trenutku opasnosti, gušter na slici se naduje i učini da njegovo telo izgleda veće nego što jeste. Kada se tako naduje, griva koja se nalazi oko njegove glave izgleda još strašnija.

Lažne Oči

Sledeći neverovatan i fenomenalan metod odbrane jesu “lažne oči”. Postoje figure na telima nekih životinja koje se mogu nazvati “lažnim očima”. “Lažne oči” su tako uverljive da druge životinje koje žele da uhvate ove životinje ne mogu pobeći od zaključka da se susreću sa mnogo većom životinjom. Sa druge strane, životinje koje poseduju ove “lažne oči” bivaju bezbedne zahvaljujući osobini koje nisu ni svesni.

Kada neki leptiri otvore svoja krila, može se uočiti par očiju, sa svom njihovom simetrijom i detaljima. Ove oči su više nego dovoljne da ubede njihove neprijatelje da životinja sa kojom se susreću nije leptir. U nekim slučajevima, lažan izgled nekih vrsta leptira, kao što su oni prikazani dole, tako je savršen sa svojim očima koje svetlucaju, crtama lica, namrgođenim obrvama, ustima i nosom, da je celokupna slika potpuno obeshrabrujuća za većinu njihovih neprijatelja.

Neozbiljno je tvrditi da je ova neverovatna slika nastala kao rezultat “slučajnosti”. Kada se donja slika detaljnije analizira, dolazi se do jasnog zaključka da ove osobine lica nisu mogle nastati slučajno. Može li slučajnost stvoriti simetričnost? Može li slučajnost formirati iste boje i dizajn na dva različita mesta? Sigurno ne. Tvrditi tako nešto je potpuno besmisleno i nenaučno.

Da li je leptir mogao da formira jedan ovakav obrazac sam od sebe, zato što je smatrao da će mu to biti od koristi? Odgovor na to pitanje je sigurno “ne”.

Više je nego jasno da gusenica, sa svojim životom od nekoliko sedmica, ne može formirati boju, dizajn i crteže koji bi iznenadili čak i umetnike, i upotrebiti ih u svrhu odbrane.

Kao i sva ostala živa bića, Tvorac je stvorio i ove organizme koji imaju “lažne oči”.

Lažni organi ne služe samo za plašenje neprijatelja, već takođe i za bežanje. Repni deo moljca, na donjoj slici, ima izgled glave sa antenama. Ovaj oblik usmerava napadača u pravcu repa moljca, misleći da je u pitanju glava. Moljac takođe zavarava napadača okrećući mu leđa. Ovaj proces zavaravanja neprijatelja omogućava moljcu da ima dovoljno vremena da pobegne. Ista “lažna glava” takođe se može videti kod leprira na donjoj slici.

Na gornjoj slici prikazana je glava i oči prave ribe morune. Ova riba pliva okrenuta u pravcu svog gnezda, tako da joj rep viri. Na repu se nalazi par “očiju” opasne ribe morune. Druge ribe oko nje ne usuđuju se da joj se približe pošto lažne oči na njenom repu izgledaju kao stvarne.

Ova zelena gusenica se štiti od neprijatelja pomoću lažnih očiju na svom repu. Ova ptica, koja živi u tropskim šumama, naglo otvara svoja krila kada neprijatelj napada njene mladunce, njena jaja ili nju samu. Nagla pojava dva svetlo obojena polja na njenim krilima, nalik očima, obeshrabruje njene neprijatelje.