Poreklo Ptica I Sisara

Prema teoriji evolucije, život je nastao i evoluirao u moru, i onda je transportovan na kopno preko vodozemaca. Ovaj evolucionistićki scenario takođe predlaže da su vodozemci evoluirali u gmizavce, bića koja žive samo na kopnu. Ovaj scenario je ponovo neverovatan zbog velikih strukturnih razlika između ove dve klase životinja. Na primer, jaje vodozemca je dizaj-nirano za razvoj u vodi, dok je jaje gmizavca dizajnirano za razvoj na kopnu. Jedna "korak po korak" evolucija nekog vodozemca ne dolazi u obzir zato što nije moguće da jedna vrsta preživi bez savršeno i potpuno dizajniranog jajeta. Štaviše, kao i obićno, nema dokaza o prelaznim formama za koje se pretpostavljalo da su povezivale vodozemce sa gmizavcima. Evolucionista, paleontolog Robert Kerol, autoritet u paleontologiji kićmenjaka, mora prihvatiti da su "rani gmizavci bili veoma razlićiti od vodozemaca i da njihovi preci još uvek nisu pronađeni". 36

Ipak, beznadežni scenariji evolucionista osuđeni na propast ovde još nisu završeni. Još uvek ostaje problem kako ućiniti da ova bića polete! Budući da evolucionisti veruju da ptice mora da su nekako evoluirale, oni tvrde da su one nastale transformisanjem od gmizavaca. Međutim, nijedan od mehanizama specifićnih za ptice, koji imaju jednu potpuno drugaćiju građu od životinja koje borave na kopnu, ne može biti objašnjen postepenom evolucijom. Kao prvo, krila, koja su osobina karakteristićna za ptice, jedan su veliki ćorsokak za evolucioniste. Jedan evolucionista, Engin Korur, priznaje nemogućnost evolucije krila:

"Zajednićka karakteristika oćiju i krila je da ona mogu funkcionisati jedino ako su potpuno razvijena. Drugim rećima, jedno polurazvijeno oko ne može videti; jedna ptica sa napola formiranim krilima ne može leteti. Kako su ovi organi nastali, ostaje jedna od misterija prirode koja treba biti rasvetljena." 37

Pitanje "kako je savršena građa krila nastala kao rezultat uzastopnih nasumićnih mutacija" ostaje potpuno neodgovoreno. Nema naćina da se objasni kako su se prednji udovi gmizavca mogli promeniti u savršeno funkcionalna krila, kao rezultat destrukcije u gmizavaćkim genima (mutacija).

Štaviše, samo posedovanje krila nije dovoljno jednom organizmu sa kopna da poleti. Organizmi koji žive na kopnu lišeni su mnogih mehanizama u telesnoj građi koje ptice koriste za letenje. Na primer, kosti ptica su mnogo lakše nego kosti životinja koje žive na kopnu. Wihova pluća funkcionišu na drugaćiji naćin. Oni imaju drugaćiji mišićni i koštani sistem i veoma specijalizovan kardio-vaskularni sistem. Ove karakteristike su preduslovi za letenje, koji su potrebni, u najmanju ruku, toliko koliko i krila. Ovi mehanizmi morali su postojati svi zajedno i u isto vreme; oni nisu mogli biti formirani postepeno - "akumuliranjem". Evo zašto je teorija koja tvrdi da su kopneni organizmi evoluirali u organizme koji lete potpuno pogrešna.

Sve ovo nameće jedno drugo pitanje: ćak i ako pretpostavimo da je ova nemoguća prića istinita, zašto onda evolucionisti nisu u stanju pronaći bilo kakav "polukrilati" ili "jednokrilati" fosil da podrže svoju priću?

Još jedna navodno prelazna forma: Arheopteriks

Evolucionisti kao odgovor na prethodno izneseno pitanje izgovaraju ime jednog jedinog bića. To je fosil jedne ptice zvane Arheopteriks (Archaeo-pteryx), koja je jedna od najšire poznatih takozvanih prelaznih formi između samo nekoliko koje evolucionisti još uvek brane. Arheopteriks, koji je prema evolucionistima predak savremenih ptica, živeo je pre 150 miliona godina. Teorija kaže da su neki od dinosaurusa sa malim krljuštima po imenu Velociraptor ili Dromeosaur evoluirali stićući krila i onda poćinjali da lete. Tako se za Arheopteriksa pretpostavlja da je on prelazna forma koja je skrenula od svog dinosauruskog pretka i poćela po prvi put da leti.

Međutim, poslednje studije fosila Arheopteriksa ukazuju da ovo biće uopšte nije prelazna forma, nego jedna vrsta ptice koja ima neke karakte-ristike neznatno razlićite od današnjih ptica.

Teza da je Arheopteriks bio "poluptica" koja nije mogla sasvim dobro da leti bila je popularna u evolucionistićkim krugovima sve do nedavno. Odsutnost sternuma, to jest jedne grudne kosti kod ovog organizma, ili u najmanju ruku, to što ta kost nije bila kao kod ptica koje lete, smatrana je najvažnijim dokazom da ova ptica nije mogla da leti kako treba. (Ova grudna kost je kost koja se nalazi ispod grudnog koša, a na koju su prićvršćeni mišići za letenje. Danas je ova grudna kost uoćena kod svih ptica koje lete i koje ne lete, pa ćak i kod slepih miševa - letećih sisara koji pripadaju potpuno drugaćijoj grupi životinja.)

Međutim, sedmi fosil Arheopteriksa, nađen 1992. godine, uzrokovao je veliko zaprepaštenje među evolucionistima. Razlog je bio to što je kod ovog fosila Arheopteriksa grudna kost, za koju se od strane evolucionista pretpostavljalo da je već dugo nedostajala, u stvari postojala. Nedavno pronađeni fosil opisan je u ćasopisu Nature sledećim rećima:

"Nedavno otkriveni, sedmi primerak Arheopteriksa, sadrži delimićno pravougaoni sternum za kojim se dugo tragalo, ali koji nikada nije bio otkriven. Ovo svedoći o njegovim snažnim mišićima za letenje." 38

Ovo otkriće poništilo je glavnu potporu tvrdnji da je Arheopteriks bio poluptica koja nije mogla da leti kako treba.

Na drugoj strani, struktura ptićijeg perja postala je jedan od najvažnijih dokaza koji potvrđuju da je Arheopteriks bio ptica koja dobro leti, u pravom smislu te reći. Asimetrićna struktura perja Arheopteriksa identićna je onoj kod savremenih ptica, što pokazuje da je životinja mogla savršeno da leti. Kao što je izjavio poznati paleontolog Karl Danbar (Carl O. Dunbar): "Jasno je uoćljivo da Arheopteriks, zbog svog perja, treba da bude klasifikovan kao ptica." 39

Još jedna ćinjenica koja je otkrivena na osnovu građe Arheopteriksovog perja bio je toplokrvni metabolizam ove ptice. Kao što je poznato, gmizavci i dinosaurusi su hladnokrvne životinje na koje više utiće temperatura okoline, nego što oni sami, nezavisno, mogu regulisati temperaturu tela. Jedna veoma važna funkcija perja kod ptica je održavanje toplote njenog tela. Činjenica da je Arheopteriks imao perje pokazuje da je on, nasuprot dinosaurusima, bio prava toplokrvna ptica koja je sama održavala toplotu svoga tela.

Špekulacije evolucionista: zubi i kanxe Arheopteriksa

Dve važne stvari na koje se evolucionisti oslanjaju kada tvrde da je Arheopteriks prelazna forma, jesu kanxe na krilima ove ptice i njeni zubi.

Istina je da Arheopteriks ima kanxe na svojim krilima i zube u svom kljunu, ali ove karakteristike ne ukazuju da ova bića imaju ikakvu vrstu srodstva sa gmizavcima. Pored toga, dve vrste ptica koje žive danas, turako (Taouraco) i hoacin (Hoatzin), imaju kanxe koje im služe da se drže za grane. Ovi organizmi su bez ikakve sumnje ptice, bez ikakvih gmizavaćkih karakteristika. To je razlog zašto je potpuno neosnovano tvrditi da je Arheopteriks prelazna forma samo na osnovu postojanja kanxi na njegovim krilima.

A ni zubi u Arheopteriksovom kljunu ne upućuju na to da je on prelazni oblik. Evolucionisti su napravili namernu varku govoreći da su ovi zubi karakteristika gmizavaca. Međutim, zubi nisu tipićna osobina gmizavaca. Danas neki gmizavci imaju zube, a drugi ne. Štaviše, Arheopteriks nije jedina ptićija vrsta koja ima zube. Istina je da ptice sa zubima ne postoje danas, ali kada pogledamo u fosilni zapis, vidimo da je i u doba Arheopteriksa, kao i u doba posle njega, i ćak do prilićno skoro, postojao jedan poseban rod ptica koji bi mogao biti nazvan "ptice sa zubima".

Najvažnija stvar je to da je oblik zuba Arheopteriksa i drugih ptica sa zubima potpuno drugaćiji od oblika zuba njihovih navodnih predaka, dinosaurusa. Poznati ornitolozi (naućnici koji proućavaju ptice) Martin, Stjuard (Steward) i Vetston (Whetstone) uoćili su da Arheopteriks i druge ptice sa zubima imaju zube sa ravnim površinama na vrhu i velikim kore-novima, dok su zubi teropodnih dinosaurusa, navodnih predaka ovih ptica, izboćeni kao testera i imaju uske korenove. 40

Istraživaći su takođe uporedili kosti zgloba prednjeg uda Arheopteriksa i njihovih navodnih predaka, dinosaurusa, i nisu uoćili slićnosti među njima. 41

Studije anatoma kao što su Tarsitano, Hećt (Hecht) i Voker (A. D. Walker) otkrile su da su neke "slićnosti" za koje se tvrdilo da postoje između ovog organizma i dinosaurusa (kao što je predloženo od strane Xona Ostroma (John Ostrom), istaknutog autoriteta, koji tvrdi da je Arheopteriks evoluirao od dinosaurusa), bile u stvari samo pogrešne interpretacije. 42

Svi ovi nalazi ukazuju da Arheopteriks nije bio prelazna karika, nego samo ptica koja je spadala u kategoriju ptica koja se može nazvati "ptice sa zubima".

Arheopteriks i fosili drugih drevnih ptica

Dok su evolucionisti desetinama godina tvrdili da je Arheopteriks najveći dokaz za njihov scenario u vezi sa evolucijom ptica, neki nedavno nađeni fosili poništavaju taj scenario u drugim aspektima.

Lianhai Hou (Lianhai Hou) i Zonghe Zou (Zhonghe Zhou), dva paleontologa na Kineskom institutu za paleontologiju kićmenjaka, 1995. su otkrili novi ptićiji fosil kojeg su nazvali Confuciusornis. Ova ptica je bila gotovo iz istog doba kao i Arheopteriks (navodno oko 140 miliona godina stara), ali nije imala nikakve zube u ustima. Dodatno, njen kljun i perje imaju iste karakteristike kao kod današnjih ptica. A pored toga što ima istu građu skeleta kao savremene ptice, ova ptica takođe ima kanxe na svojim krilima, upravo kao Arheopteriks. Ona je imala i jednu specijalnu strukturu, nazvanu "pigostil", koja je podupirala repno perje. Ukratko, ova ptica, koja je iz istog perioda kao i Arheopteriks (koji se smatra najstarijim pretkom svih ptica i koji je prihvaćen kao polugmizavac), veoma je lićila na savremene ptice. Ova ćinjenica pobila je sve evolucionistićke teze koje tvrde da je Arheopteriks primitivni predak svih ptica. 43

Jedan drugi fosil, iskopan u Kini u novembru 1996, uzrokovao je ćak i veću konfuziju. Postojanje ove, navodno 130 miliona godina stare ptice po imenu Liaoningornis objavili su Hou, Martin i Alan Fedućija (Alan Feduccia) u ćasopisu Science. Liaoningornis je imao grudnu kost na koju su bili pripojeni mišići za letenje, upravo kao kod savremenih ptica. Ova ptica ne razlikuje se od savremenih ptica takođe ni u drugim aspektima. Jedina razlika su zubi u njenom kljunu. Ovakva situacija pokazala je da ptice sa zubima uopšte nisu imale primitivnu strukturu, kako su navodili evolucionisti. 44 Ovo je rećeno u jednom ćlanku u ćasopisu Discover: "Kako su nastale ptice? Ovaj fosil kaže da nisu nastale od dinosaurusa." 45

Još jedan fosil koji pobija evolucionistićku tvrdnju u vezi sa Arheopteriksom je Eoalulavis. Građa krila Eoalulavisa, za kojeg je rećeno da je 30 miliona godina mlađi od Arheopteriksa, uoćena je kod savremenih ptica koje sporije lete. Ovo dokazuje da su pre navodno 120 miliona godina po nebu letele ptice koje se u mnogim aspektima ne razlikuju od savremenih ptica. 46

Ove ćinjenice još jednom zasigurno ukazuju da ni Arheopteriks ni neke druge drevne ptice slićne njemu nisu bile prelazne forme. Fosili ne pokazuju da su razlićite vrste ptica evoluirale jedna iz druge. Nasuprot tome, fosilni zapis dokazuje da su današnje savremene ptice i neke arhaićne ptice, kao Arheopteriks, u stvari živele zajedno, u isto vreme. Ali su neke od ovih vrsta ptica, kao na primer Arheopteriks i Confuciusornis, izumrle i samo je jedan deo od prvobitno postojećih vrsta bio u stanju da preživi do današnjih dana.

Ukratko, neke naroćite karakteristike Arheopteriksa ne ukazuju da je ovaj organizam bio prelazna forma! Stefan Xej Guld i Nils Eldrix, dva paleontologa sa Harvarda i širom sveta poznati evolucionisti, prihvataju da je Arheopteriks "mozaićni" organizam koje poseduje razlićite karakte-ristike u svojoj građi, ali da on ipak nikako ne može biti smatran prelaznom formom! 47

Zamišljena karika ptica-dinosaurus

Prilikom pokušaja predstavljanja Arheopteriksa kao prelazne forme, evolucionisti tvrde da su ptice evoluirale od dinosaurusa. Međutim, jedan od najpoznatijih ornitologa u svetu, Alan Fedućija, sa Univerziteta Severna Karolina, suprotstavlja se teoriji da su ptice u srodstvu sa dinosaurusima, uprkos ćinjenici da je i on sam evolucionista. Fedućija o ovome kaže:

"Ja sam proućavao ptićije lobanje tokom 25 godina i kako god pogledam, ne vidim nikakvu slićnost. Ja je jednostavno ne vidim... Poreklo ptica od teropodnih dinosaurusa će, po mom mišljenju, biti najveća zabuna paleontologije 20. veka." 48

Leri Martin (Larry Martin), specijalista na podrućju drevnih ptica sa Univerziteta Kanzas, suprotstavlja se teoriji da su ptice došle po istoj lozi kao i dinosaurusi. Dok je komentarisao kontradiktornosti u koje evolucija upada po ovom pitanju, Martin je izjavio:

"Da vam pravo kažem, ukoliko bih morao podržati dinosau-rusko poreklo ptica sa ovim karakteristikama, ja bih se uznemirio i zbunio svaki put kada bih morao da ustanem i govorim o tome." 49

Da sumiramo. Scenario "Evolu-cije ptica", konstruisan jedino na bazi Arheopteriksa, nije ništa drugo do produkt predrasuda i puko priželjkivanje evolucio-nista.

Poreklo sisara

Kao što smo ranije istakli, teorija evolucije zastupa stav da su se neka zamišljena bića koja su izašla iz mora transformisala u gmizavce i da su se ptice formirale evolucijom gmizavaca. Prema istom scenariju, gmizavci su preci ne samo ptica nego isto tako i sisara. Međutim, postoje velike strukturne pukotine između gmizavaca, koji imaju krljušti na svojim telima, koji su hladnokrvni i koji se razmnožavaju polaganjem jaja, sa jedne strane, i sisara koji imaju krzno na svojim telima, koji su toplokrvni i koji se razmnožavaju izležući svoje potomstvo kao živo, sa druge strane.

Jedan primer strukturnih barijera između gmizavaca i sisara je građa njihove vilice. Donja vilica sisara sastoji se samo od jedne kosti u kojoj su smešteni zubi. Kod gmizavaca postoje tri male kosti na obe strane donje vi-lice. Druga osnovna razlika je to što svi sisari imaju tri kosti u srednjem uhu (ćekić, nakovanj i uzengija). A kod svih gmizavaca postoji samo jedna kost u srednjem uhu. Evolucionisti tvrde da su vilica i srednje uho gmizavaca postepeno evoluirali u vilicu i uho sisara. A ipak, pitanje kako se ova pro-mena dogodila ostaje neodgovoreno. Naroćito, nikada ne može biti objašnjeno kako je uho od samo jedne kosti evoluiralo u uho od tri kosti i kako je proces slušanja nastavio da funkcioniše u međuvremenu. Nije iznenađenje da nije pronađen nijedan jedini fosil koji bi povezao gmizavce i si-sare. Zbog ovoga je paleontolog Roxer Levin (Roger Lewin) bio prisiljen da kaže da je "prelaz ka prvom sisaru, koji se verovatno desio u samo jednoj ili najviše dve grane, još uvek enigma". 50

Xorx Gejlord Simpson, jedan od najvećih evolucionistićkih autoriteta i osnivać neo-darvinistićke teorije, daje slijedeći komentar na ovu ćinjenicu koja je potpuno zbunjujuća za evolucioniste:

"Najzagonetniji događaj u istoriji života na Zemlji je promena iz mezozoika, doba gmizavaca, u doba sisara. Bilo je to kao da je iznenada spuštena zavesa na stadijumu gde su sve vodeće uloge imali gmizavci, posebno dinosaurusi, u velikom broju i zbunjujućoj raznolikosti, i odmah ponovo bila podignuta da bi otkrila istu okolinu, ali potpuno novi raspored uloga, raspored u kojem se dinosaurusi uopšte ne pojavljuju, drugi gmizavci su malobrojni, a sve vodeće uloge igraju sisari takvih vrsta koje su se jedva naslućivale u prethodnim stadijumima." 51

Štaviše, kada su se sisari iznenada pojavili bili su već tada vrlo razlićiti jedni od drugih. Takve razlićite životinje, kao što su slepi miševi, konji, miševi i kitovi, svi su sisari i svi oni su se pojavili za vreme istog geološkog perioda. Ustanovljavanje evolucionog srodstva među njima je nemoguće, ćak i unutar najširih granica mašte. Zoolog evolucionista Erik Lombard (R. Eric Lombard) istiće ovu stvar u ćlanku koji je izašao u ćasopisu Evolution:

"Oni koji tragaju za specifićnom informacijom korisnom u konstruisanju evolucionog stabla sisara biće razoćarani." 52

Sve ovo pokazuje da su se svi organizmi pojavili na Zemlji iznenada i u svojoj punoj formi, bez ikakvog evolucionog procesa. Ovo je konkretan dokaz ćinjenice da su oni bili stvoreni. Međutim, ćinjenicu da su žive vrste nastale po određenom redosledu - evolucionisti pokušavaju interpretirati kao pokazatelj evolucije. A, u stvari, redosled po kojem su se organizmi pojavili jeste "redosled stvaranja", budući da nije moguće (nema dokaza) go-voriti o nekom evolucionom procesu. Sa superiornim i besprekornim stvaranjem, okeani, a onda i zemlja, bili su napunjeni živim organizmima, a na kraju je stvoren ćovek.

Suprotno prići o "ćovekolikom majmunu" koja se natura masama pomoću intenzivne medijske propagande, ćovek se takođe pojavio na Zemlji iznenada i potpuno formiran.